Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Feljton o knezu Pavlu - 3. deo

Feljton o knezu Pavlu Karađorđeviću

3. deo

Diktat velikih sila

Francisko Goja: Kapričozi

Velike sile dele plen
Francisko Goja: Kapričozi

PIŠE: Miodrag Janković

Prvi balkanski rat je počeo 8. oktobra 1912. kada je Crna Gora objavila rat Turskoj i bio okončan Londonskim ugovorom o miru, 30. maja 1913. godine. Turska je proterana iz Evrope. Zbog pritiska velikih sila, u prvom redu Italije i Austrougarske, članice Balkanskog saveza - Srbija, Grčka, Bugarska i Crna Gora- morale su da napuste Albaniju. Nastala je nova država na Balkanu - Albanija. Nezadovoljni diktatom velikih sila, među saveznicima su ubrzo izbile nesuglasice, naročito zbog Makedonije i to je rezultiralo Drugim balkanskim ratom.

Knez Arsen Karađorđević
Knez Arsen Karađorđević

U Prvom i Drugom balkanskom ratu učestvovao je i brat kralja Petra I, knez Arsen, otac kneza Pavla. Kao armijski general i slavni komandant iz rusko-japanskog rata, knez Arsen se sa svojom konjičkom divizijom proslavio u Kumanovskoj bici i onima kod Velesa i Bitolja. Njegovi saborci su kasnije pripovedali o čudesnom junaštvu i veštini komandovanja kneza Arsena tokom gonjenja razbijenih Džavid-pašinih odreda kroz Albaniju. U Drugom ratu, protiv Bugara, u Bregalničkoj bici, na položajima poznatim kao "bestrašinski", knez Arsen je sa svojim konjanicima iznenadio neprijatelja i tako pomogao pešadiji da dejstvuje kako valja pa je slomljen otpor Bugara i rat dobijen.

Knez Pavle je želeo da studira u Engleskoj i preko srpskog poslanstva u Londonu nađeno mu je mesto u Oksfordu, u koledžu "Hristova crkva". To se dogodilo u aprilu 1913. godine.

Prethodno leto je proveo kod tetke Moine i teče kneza Simeona Abamaleka Lazareva. Pavle i Simeon su bili srodne duše, mladi knez je, prihvativši Simeonove savete, mnogo čitao: De Tokvila, Flobera, Rilkea... Mnogo toga je video i naučio. Vila kneza Simeona u Rimu je, kao Pratolino, bila pravi muzej. Posle smrti kneza Lazareva prodata je sovjetima da služi kao rezidencija ambasadora.

Na putu za London,www.replica-watch.net knez Pavle se zaustavio u Parizu. Odavno je želeo da poseti Luvr. Kasnije je pričao da noć uoči svog prvog ulaska u taj hram umetnosti uopšte nije oka sklopio.

I tako, započeo je svoj studentski život nekako odmah posle pada Jedrena (13. marta 1913.).

Tursku vojsku su obučavali i snabdevali Nemci, njihovi inženjeri su utvrdili Jedrene, pa Bugari nisu mogli da osvoje grad. Pozvani su Srbi u pomoć, Druga armija pod komandom Stepe Stepanovića. Srbi su počeli trodnevnu artiljerijsku pripremu napada uz pomoć svojih haubica. Odmah su pali odbrambeni šančevi a Turci se dali u bekstvo. Komandanta Jedrena, Turčina Šukri-pašu, sa celim štabom, uhvatio je u Hadarlaku major Milovan Gavrilović. Posle povlačenja srpske vojske, u znak zahvalnosti, Bugari su oskrnavili groblje srpskih ratnika. Na krstovima su srpska imena pobugarčena!

Prema svedočenju Nila Balfura, koji je imao privilegiju da dugo razgovara sa knezom Pavlom, ta prva godina u Oksfordu po mnogo čemu je bila značajna za mladog kneza. On se prvi put u životu osetio slobodan. Sticao je među svojim vršnjacima nove prijatelje, rado je bio priman u ekskluzivne klubove i što je najvažnije, prijale su mu studije. Na njegovo zanimanje za umetnost, posebno je uticao profesor Džon Marej koji je bio i kolekcionar litografija. Knez je obilazio muzeje i galerije, pozorišta, usavršavao svoj ukus. Može se danas zamisliti sa kakvim je žarom izgrađivao svoju ljubav za lepo. U mladosti lako nas zanesu ostvarenja velikih majstora, čini nam se da bi i mi slikali kao Nikola Pusen, ili pisali svog Vilhelma Majstera kao Gete, čini nam se da smo srodna duša sa ovim ili onim velikim piscem. A to su ti susreti u vanvremenu koji nas opredeljuju zauvek i taj izbor po srodnosti prati nas dok smo živi. Veliki umetnici postaju sastavni deo našeg misaonog sveta i mi sa njima vodimo dijalog, tajni unutrašnji dijalog. Mi im se poveravamo jer su oni naša blagonaklona braća. Od tih prvih ljubavi mi posle živimo, od tih mladalačkih uzleta posle nam se ponekad učini da smo i mi besmrtni. U mladosti samo možemo da otkrijemo da u srcu imamo dijamant. Tako je samo moguće zamišljati mladoga kneza Pavla te prve godine u Oksfordu.


General Oskar Poćorek,
glavnokomandujući
austrougarske vojske
1914. godine

A onda su, na Vidovdan, 1914. godine, u Sarajevu ubijeni Franja Ferdinand i njegova supruga. U prvom trenutku u prestonici Dvojne monarhije, manifestovala se "nepristojna radost", kako je to zapisao Englez Henri V. Stid, jedan odlično obavešten Britanac. Evo, posle skoro sto godina od tog događaja, ima sve više istoričara koji tvrde da prava istina o Sarajevskom atentatu merodavnima u Beču i Budimpešti uopšte nije bila važna. Najvažnije je bilo da se okrivi Srbija i onda primerno kazni.

Dve nedelje pre ovog događaja koji je uzet kao povod za Prvi svetski rat, u Srbiji se odigrala jedna značajna promena: 11. juna 1914. kralj Petar je prvi put abdicirao, to jest, izvršeno je "prenošenje vršenja kraljevske vlasti na prestolonaslednika Aleksandra", zbog, kako je rečeno, "bolesti kralja Petra".

Jedan poznati francuski pisac i ambasador, Pol Moran, ostavio je zapis o knezu Pavlu iz tih predratnih dana.

"Knez Pavle je dolazio u London sa žudnjom da oseti život. Bledog lika kao kamelije u butonjeri njegovog fraka i veoma crne zalizane kose. Ceo svet je trčao za njim mada je u to vreme na engleskom dvoru i u engleskom društvu bilo nešto negodovanja protiv Srbije. I mada su ova negodovanja nekoliko meseci posle Sarajeva iščezla u Engleskoj, simpatija koju je inspirisao kod svakoga i svuda knez Pavle, doista nije bila strana ovoj promeni engleskog raspoloženja. U Bakingemskoj palati, na ruskom baletu, u francuskoj ambasadi, pod kraljevim šatorom u Askotu, knez je obilazio, smešio se, igrao, srećan da bezbrižno proživi časove koji su sada, mecima iz revolvera sasvim prekinuti".

Austro ugarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914. Kroz nedelju dana Nemačka se pridružila crno-žutoj monarhiji, a Rusija, Francuska i Britanija stavile su se na stranu Srbije. Italija je ostala neutralna do 1915. da bi onda ušla u rat na strani Srba. Japan je, isto tako, stao na stranu saveznika Srbije, dok je Turska carevina prišla Austro-Ugarima i Nemcima.

Prvi crno-žuti napad na Drini izveo je Osmi korpus sastavljen od Čeha. Teško osvojen položaj na desnoj obali Drine osigurala je 9. deveta pešadijska divizija iz Praga. Zagrebački 13. korpus i Česi zauzeli su Šabac, ali su ga zbog velikih gubitaka odmah, 24. avgusta morali napustiti. Peta austro-ugarska armija je morala biti povučena u Bosnu. I Šesta armija, sa bojišta kod Višegrada i Priboja, takođe je doživela poraz. To je bila sjajna pobeda srpske vojske koja je imala, nažalost, značajne gubitke.

Portret vojvode Živojina Mišića - rad slikara Paje Jovanovića
Portret vojvode
Živojina Mišića -
rad slikara
Paje Jovanovića

Preko Firence knez Pavle je stigao u Srbiju. U Beogradu već je bio srušen dvor i knez se, kao konjički potporučnik stavio na raspolaganje Vrhovnoj komandi. Vlada je bila preseljena u Niš i knez Pavle se tu našao uoči sloma austro-ugarske ofanzive. U Beograd su 2. decembra ušle austo-ugarske trupe, uglavnom sastavljene od Hrvata. U noći između 2. i 3. decembra započela je srpska kontraofanziva. Nepune dve nedelje kasnije, posle nebrojenih zverstava počinjenih nad stanovništvom Beograda, 15. decembra, austro-ugarska vojska je morala da napusti prestonicu. Crno-žuta monarhija je pretrpela poraz od Kraljevine Srbije. Ceo svet je tada bio zadivljen i klicao Srbiji.


Proglas o proterivanju srpskog stanovništva iz Zemuna (1914)



Zločini austrougarske vojske nad stanovnicima Mačve


Josip Broz nišani na Srbe -
Kolubarska bitka

Komandant Prve armije, general Živojin Mišić, genijalni strateg Suvoborske bitke, unapređen je u čin vojvode. Austro-ugarski glavnokomandujući Oskar Poćorek je smenjen. Iza njega su ostali poraz i zločini nad civilnim stanovništvom. Bosanski muslimani i Hrvati su počinili najviše zverstava. U "Vražjoj", 42. domobranskoj diviziji, protiv Srba borili su se: Josip Broz, Vlatko Maček, Svetozar Pribićević...

Nastaviće se...

Povratak na početak...

(Tekst je u skraćenom obliku objavljen u "Večernjim novostima" 22. decembra 2011. godine.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.