Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Saznajte više...


Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom

Milan Antić: Izvodi iz beležaka

- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)

- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)

- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)

- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)

- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića

- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)

- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)

Dragiša Cvetković - Biografija

Dragiša Cvetković

(1893-1969)

1893. - 15. januara, rodio se u Nišu, Prijezdina ulica br. 17 (-otac: Jovan Cvetković, rođen 1859. u s. Dadinci, kod Vlasotinca, učestvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz I svetskog rata izašao kao potpukovnik, umro u Nišu, 1935; - majka: Zojica Steriadis, rođena 1863 +1935. Cincarka).

1912. - osnovnu školu i gimnaziju učio u Nišu. Bio sekretar i predsednik đačke Književne družine „Njegoš".

1913. - kao dobrovoljac učestvovao u Balkanskom ratu, bio bolničar u poljskim bolnicama.

1914. - odlazi na lečenje oka u Švajcarsku, gde ga zatiče početak Prvog svetskog rata.

1915. - krajem godine je u Francuskoj, gde se uključuje u prihvat naših ranjenika kojima je u toj zemlji omogućeno lečenje i oporavak. U Nici, pomaže u pripremama za otvaranje gimnazije na srpskom jeziku za naše đake. Upisuje studije medicine u Nansiu, i posle nekoliko ispita, prelazi na studije tehnike.

1916. - septembra meseca, ponovo je u Švajcarskoj, u Lozani, gde kao predsednik studentskog udruženja „Skerlić" i član uprave Udruženja ujedinjene jugoslovenske omladine za celu Švajcarsku, radi na okupljanju mladih Srba, Hrvata i Slovenaca koji su dolazili sa Krfa i Austro-Ugarske. Povremeno, sarađivao u pojedinim švajcarskim listovima.

1916/1917 i školske 1917/1918 - redovan je student na Fakultetu nauka (la Faculté de sciences) Univerziteta u Lozani (Prilog 1)

1918/1919 i školske 1919/1920. - nastavlja studije na Univerzitetu u Friburg-u. (Prilog 1)

1919. - 17. juna, u Švajcarskoj, stupa u brak sa Katarinom - Katicom Stojanović. Venčavaju se u pravoslavnom hramu u gradu Veveu, a građanski brak sklapaju u Ženevi, iste godine.

1920. - vraća se u Niš. - Rodila se kćer Dragoslava.

1921. i 1922. - je glavni urednik niškog lista „Napredak", u kome objavljuje seriju svojih članaka i komentara.

1922. - u političkom životu Niša, javlja se kao radikal u kampanji za opštinske izbore.

1922. - sarađuje, kao komentator, u listu „Niški glasnik", u kome objavljuje pretežno spoljnopolitičke komentare.

1923. - 23. januara, izabran za poslanika Niške administrativne oblasti.

1923. - izabran za predsednika Opštine Niške.

1923. - inicira predlog o održavanju kongresa gradova Srbije.

1924. - inicira, sa Ljubom Romanovićem, predsednikom užičke Opštine, organizovanje Prvog kongresa gradova Srbije, Južne Srbije i Crne Gore, a potom predsedava Kongresom, koji je održan 15. i 16. oktobra 1924. godine, u Nišu.

1926. - Rodila se kćer Zora - „Zone".

1926. - 15. avgusta izabran za predsednika Opštine Niške, no kako su utvrđeni izborni falsifikati i druge nepravilnosti, Državni savet je poništio izbore i zakazao nove, kroz tri meseca.

1926. - 17. novembra, na ponovljenim izborima, Cvetković je ponovo izabran za predsednika Opštine Niške, nastavljajući da doprinosi njegovom razvoju i modernizaciji.

1927. - 11. septembra, kao pristalica Narodne radikalne stranke, izabran za narodnog poslanika Narodne skupštine.

1928. - 27. jula, imenovan za ministra vera u vladi V. Vukićevića - A. Korošeca.

1929. - po uvođenju tzv. 6-januarske tzv. „kraljeve diktature", prestaje da bude ministar vera, a ubrzo i predsednik Opštine Niške. Izabran za predsednika Gradske kasine, jedne od najstarijih kulturnih ustanova u Nišu.

1930-31. - je vlasnik i direktor lista „Niška slobodna tribuna". Objavljuje tekstove protiv ukidanja građanskih sloboda za vreme 6-januarske diktature. Na primedbe da njegova „Tribuna" ne obaveštava o boravku Kralja Aleksandra u Nišu i Niškoj Banji, odgovara da on nije protiv Kralja, već protiv diktature. Posle jedne posete radikalskog vođe Ace Stanojevića Nišu - osuđen je na mesec dana zatvora „zbog političkog okupljanja i delovanja". U vreme održavanja jednostranačkih izbora, odvraća građane od glasanja, objavljuje zloupotrebljene listiće i piše o drugim nepravilnostima. Njegov list „razorno utiče na čitalačku publiku" protiv postojećeg političkog stanja, te su svi brojevi „Tribune" sa „protivnim i razornim napisima zabranjivani", a „posle tri uzastopne zabrane u septembru (1931) liste je i definitivno zabranjen".

1931. - od 5. februara je redovni student Pravnog fakulteta, u Subotici.

1931. - rodio se sin Jovan, u Beogradu.

1934. - završio studije prava u Subotici.

1934. - sredinom godine, u svojoj vili „Gorica", na istoimenom brdu kraj Niša, okuplja političku opozicionu elitu Jugoslavije: Miloš Trifunović, Ljubomir Davidović, Džafer Kulenović, Anton Korošec, Svetozar Pribićević... na „tajni dogovor" o ujedinjenju svih stranaka sličnih političkih programa. Ovim dogovorom, praktično, postavljeni su temelji budućoj Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici, koja će i pobediti na izborima, 1935. godine.

1935. - ponovo se vraća u politički život, za vreme vlade Boška Jevtića, kada je, 15. februara, postavljen za predsednika Opštine Niške.

1935. - 5. maja, izabran za narodnog poslanika - po drugi put za grad Niš i srez niški. U Narodnoj skupštini, izabran za predsednika Verifikacionog odbora. Posle pada Jevtićeve vlade, osniva zaseban klub u parlamentu, Klub skupštinske većine i postaje njegov predsednik. Po formiranju Jugoslovenske radikalne zajednice, izabran je za predsednika poslaničkog kluba JRZ.

1935. - 22. decembra, imenovan za ministra socijalne politike i narodnog zdravlja u vladi Milana Stojadinovića, kao i za v.d. ministra za fizičko vaspitanje naroda. Sa porodicom živi u Beogradu, u Ulici kraljevića Tomislava (sada: Internacionalnih brigada) 11, u kući svoje tašte Sofije Stojanović.

1936. - preduzima mere za radikalne izmene u invalidskom zakonu, posebno za ratne invalide.

1936. - 22. marta, učestvuje u radu Zemaljske skupštine Jugoslovenskog saveza nacionalnih radnika, u Beogradu.

1936. - je, nakratko, do sredine avgusta iste godine, i zamenik ministra pravde, u vladi Milana Stojadinovića.

1936. - krajem godine, inicira stvaranje organizacije: Jugoslovenski radnički savez (JUGORAS), sa ciljem da se radnička klasa otrgne uticaju internacionalnog radničkog pokreta i deluje u nacionalnim okvirima.

1937. - 10. juna, u svojstvu ministra narodnog zdravlja i socijalne zaštite, učestvovao na Međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi. Podiže vilu u Niškoj Banji, u kojoj će primati strane i domaće diplomate.

1937-39. - inicira i sprovodi građenje više bolnica i sanatoriuma, javnih kupatila, radničkih skloništa, invalidskih domova, berzi rada...

1938. - krajem aprila, na I kongresu JUGORAS-a izabran je za nosioca - staratelja ovog pokreta.

1938. - sredinom maja, posle jedne infekcije, teško oboleo. Iscrpljen bolešću, početkom narednog meseca, odlazi na lečenje u Švajcarsku.

1938. - 11. juna, podnosi ekspoze na Međunarodnoj konferenciji rada, u Ženevi, skrećući pažnju na niz zakona i propisa kojima se poboljšava socijalni položaj radnika i nameštenika, penzionera, invalida i njihovih porodica.

1938. - 11. decembra - u srezu niškom i srezu aleksinačkom, izabran za narodnog poslanika.

1938. - 21. decembra - ponovo je izabran za ministra socijalne politike i narodnog zdravlja u vladi Milana Stojadinovića.

1939. - 31. januara, dobija orden: visoki oficir legije časti, kao priznanje za rad u svojstvu ministra narodnog zdravlja i socijalne zaštite u Jugoslaviji i Švajcarskoj.

1939. - 3. februara, podnosi ostavku na mesto u vladi, što sa ostavkama još trojice ministara dovodi do pada vlade Milana Stojadinovića.

1939. - 4. februara - dobija od Namesnika Pavla mandat i osniva novu vladu Jugoslavije. Ubrzo, započinje razgovore sa dr Vladimirom Mačekom o rešavanju tzv. hrvatskog pitanja.

1939. - 16. juna, učestvuje na Prvom kongresu Saveza gradova Jugoslavije, čiji je bio inicijator zajedno sa predstavnicima Zagreba.

1939. - 9. jula, izabran za predsednika Glavnog odbora Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ).

1939. - 24. avgusta - sa dr. V. Mačekom proglašava tzv. Hrvatski sporazum o Hrvatskoj Banovini.

1939. - 24. avgusta, posle potpisivanja hrvatskog sporazuma, podnosi kolektivnu ostavku svoje vlade. Istog dana, dobija mandat i 26. avgusta, osniva široku koalicionu vladu.

1939. - 16. novembra, imenovan je za člana Senata Kraljevine Jugoslavije.

1940. - 9. jula, postavljen za zastupnika ministra unutrašnjih odnosa

1940. - tokom godine, dok se Evropom širi rat, donosi u vladi niz uredaba o štednji hrane, kontroli cena, o suzbijanju skupoće, špekulacije...

1940 - 24. novembra, stupa u brak sa g-đicom Marom Nikolajević i seli se u njenu vilu, na Dedinju, sada Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića 15.

1941. - 13. februara - sa ministrom spoljnih poslova, Cincar-Markovićem, putuje u Nemačku, gde sutradan pregovara sa Ribentropom u Fušlu i Hitlerom u Berhtesgaden-u. Ne prihvata Hitlerov zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pravdajuće se da za to nije ovlašćen.

1941. - 25. marta, po odluci Krunskog saveta, potpisuje Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila Osovine, u dvorcu „Belvedere" u Beču.

1941. - 27. marta, na dan izbijanja vojnog puča, po izlasku iz kuće, na Dedinju, sreće ga odred vazduhoplovaca, na čelu sa kapetanom Milom N. Rakočevićem, i dovode ga u zgradu Ministarstva vojske i mornarice, gde na zahtev generala Dušana T. Simovića, odbija da napiše ostavku vlade, rekavši da je mandat primio od kneza Namesnika Pavla. Na to je uhapšen.

1941. - 29. marta, Cvetković predaje dužnost novoimenovanom predsedniku Ministarskog saveta armiskom đeneralu Dušanu T. Simoviću (Prilog 8). Potom je pušten na slobodu.

1941. - 4. aprila, prima u kući, na Dedinju, Vlatka Mačeka, a onda odlazi u Nišku Banju.

1941. - aprila meseca, po ulasku Nemaca u Beograd, a na zahtev feldmaršala fon Vajhsa, odbija da mu pruži pomoć i sarađuje sa okupatorom.

1941. - aprila, nastanjuje se u svojoj vili u Niškoj Banji. Po ulasku Nemaca u Nišku Banju, odbija predlog nemačkog generala Kajsta da kao bivši predsednik jugoslovenske vlade, uputi „proklamaciju narodu i vojsci da položi orućje i da uzaludno ne proliva krv".

1941. - 15. aprila, odveden u Beograd, u Beli Dvor, a sutradan, 16. aprila, kada je zatraženo da potpiše kapitulaciju Jugoslavije, izbegao da to učini.

1941. - ne prihvata ponudu okupatora da bude predsednik Vlade porobljene Srbije.

1941. - avgusta, odbio da potpiše deklaraciju-apel srpskih uglednih političkih ljudi i javnih radnika građanstvu - da se održi red i mir u zemlji i osudi akcije subverzivnih elemenata, četnika i partizana.

1941. - septembra, ponovo uhapšen i odveden u logor, na Banjici, gde je boravio oko dva meseca. Saslušavan pred Komisijom za ispitivanje odgovornosti u vezi državnog udara od 27. marta 1941. god, kao i o dvosmislenom držanju njegove vlade prema Nemačkoj. (Prilog 9) Potom prebaćen u beogradski zatvor, gde je ostao do novembra meseca, a onda vraćen u Nišku Banju.

1942. - 6. maja uhapšen, a 10. maja ponovo sproveden u koncentracioni logor na Banjici. 12. maja, saslušavan u Odeljenju specijalne policije Uprave grada Beograda (Prilog br. 10)

1942. - 16. maja pušten iz Logora i vraća se u Nišku Banju, gde boravi pod kontrolom srpskih vlasti. Piše beleške o susretu sa Ribentropom i Hitlerom, februara 1941. Pomaće pokret Draće Mihailovića u niškom kraju.

1944. - 4. septembra, napustio Nišku Banju i prebegao u Bugarsku. (Prilog 11)

1944. - 9. septembra, odlazi u Tursku.

1945. - 15. septembra, Odlukom Državne komisije vlade Demokratske Federativne Jugoslavije za ispitivanje zločina okupatora i njihovih pomagaća iz II svetskog rata - F-br.3577 - proglašen je, u odsustvu, ratnim zločincem.

1945. - 18. septembra, iz vile „Zone" u Niškoj Banji, oduzeta biblioteka (485 knjga) Dragiše Cvetkovića i dodeljena Narodnoj biblioteci u Nišu (Prilog 13)

1945. - 2. novembra, oduzeta vila D. Cvetkovića u Niškoj Banji, sa celokupnim inventarom i predata Dečjem domu (Prilog 14)

1945-46. - konfiskovana je i ostala imovina D. Cvetkovića.

1946. - novembra, napušta Carigrad i odlazi u Rim, boravi kratko, a zatim odlazi u Pariz, gde se trajno nastanjuje. Kao nosilac ordena Legije časti, u Francuskoj će živeti od apanaže Francuske vlade.

1950. - 4. aprila, u pariskom listu „Figaro", objavljuje obimnu ispravku, pod nazivom „POVODOM ČERČILOVIH MEMOARA",

1951. - novembra, u Engleskoj, objavljuje obiman tekst PRINCE PAUL, HITLER AND SALONIKA - International affairs. London. 1951.

1951-1958. - u Parizu, uređuje i izdaje (sa dr Časlavom Nikitovićem, bivšim ministrom) publikaciju Dokumenti o Jugoslaviji, u deset svezaka. Cilj im je, kako su naznačili 1955. godine: „iznošenje istine o događajima koji su našu zemlju gurnuli u katastrofu", „borba protiv uzurpatorskog komunističkog režima u zemlji" i organizovanje „zdravih političkih snaga u emigraciji u cilju akcije na obaranju komunističkog režima u Jugoslaviji i zavođenju prave narodne uprave sa poštovanjem četiri osnovne slobode". Dokumenti o Jugoslaviji su izašli u sledećim tematskim sveskama:

- ISTINA O 25. I 27. MARTU - Paris, 1951. Sv.1.

- 27. MART: „NARODNI USTANAK" ILI ZAVERA PROTIV DRŽAVE - Paris, 1951. Sv. 2.

- SRPSKO-HRVATSKO PITANJE I PUTEVI SPORAZUMA - Paris, 1952. Sv. 3.

- JUGOSLAVIJA IZMEĐU DVA RATA - UNUTRAŠNJA I SPOLJNA POLITIKA JUGOSLAVIJE - Paris, 1953. Sv.4.

- NAMESNIŠTVO - UNUTRAŠNJA I SPOLJNA POLITIKA JUGOSLAVIJE - Paris, 1954. Sv. 5.

- DESET GODINA KOMUNISTIČKE DIKTATURE - Paris, 1955. Sv. 6.

- POSLE PETNAEST GODINA - Paris, 1956. Sv. 7.

- RAZGOVORI U BERHTESGADENU - Paris, 1956. Sv. 8.

- TRIDESET GODINA OD SMRTI NIKOLE PAŠIĆA - Paris, 1956. Sv. 9.

- SOVJETI, BRITANIJA I JUGOSLAVIJA 1940 - 1941 - Paris, 1958. Sv. 10.

U ovim sveskama, Cvetković je objavio više svojih orologi replica polemika, članaka, osvrta, memoara...

1965. - okončao svoj obiman rad „Pakt ili rat" (rukopis je u njegovoj zaostavštini, u Huverovom institutu, SAD), koji je beogradska „Duga" objavila 1991. Pošto je izgubio vid (šećerna bolest), prestao sa svojim aktivnostima.

1969. - 18. februara, umro u Parizu. Na opelu, u ruskoj crkvi u Ulici Dari, pored najuže porodice, prisustvovali su: knegnija Olga, sa princom Aleksandrom, Pol Bastid, biv. francuski ministar, i drugi zvaničnici ispred francuske vlade i vojske. Sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja, u Tijeu (kod Pariza), pokraj grobova generala Petra Živkovića, Bogoljuba Jevtića.

(Biografija i fotografija Dragiše Cvetkovića preuzeti iz knjige Dragiša Cvetković - njim samim, priredio Vidosav Petrović, Punta, Niš, 2006.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.