Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ - 17. део

Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ

ШЕФ СРПСКЕ МАСОНЕРИЈЕ

(17. део)

Вечерње новости, 31.01.2005
ПИШУ: Вељко Лалић и Угљеша Балшић

ГЕСТАПО, вероватно, никад не би ни открио "издају" Милана Стојадиновића да није убијен брат Светислава Рајића, бившег бана Дунавске бановине. Један српски агент тада је провалио у његов стан и сасвим случајно пронашао добро скривену наредбу о прогањању национал-социјалиста у Југославији.

- Стојадиновић је у јануару 1938. био у државној посети Рајху, где је био примљен са свим почастима. Неколико недеља касније писао је бану Дунавске бановине и преко свог министра унутрашњих послова Корошеца издао наредбу о прогањању национал-социјалиста - каже се у извештају Гестапу из Великог Бечкерека 9. 2. 1942. године, баш када су Немци завршавали преговоре око пуштања Стојадиновића из енглеског заробљеништва с Маурицијуса.

"У акцији истребљења, око хиљаду фолксдојчера бачено је у затвор. Они су тучени и кињени. Било је и неколико мртвих. Осим тога 'Волкс' група тада је платила више од три милиона динара. На наредним парламентарним изборима др Стојадиновић, 'велики пријатељ немачког народа', кандидовао је у апатинском срезу његовог интимног повереника Ота Гавриловића Фишера, како би немачко становништво и душевно сломио и понизио", пише даље у документу, који "Новости" ексклузивно проналазе у досијеу Милана Стојадиновића, у архиву Удбе.

Стојадиновићева наредба "да се најенергичније примене настроже законске мере како би се и најмањи покрет национал-социјалиста уништио", и то по повратку из Берлина, где се Хитлеру свечано заклео да ће да "штити немачку мањину", потпуно је разјарио Немце.

Гестапо је убрзо пронашао и наређење министра унутрашњих послова:

"ОД присаједињења Аустрије немачком Рајху ојачала је национал-социјалистичка пропаганда и агитација у крајевима где живи немачка мањина. Та пропаганда у последње време према садржини, тактици и обиму постаје опасна по наше националне интересе и превазилази границе законитости и дозвољеног. Да би се наши национални интереси заштитили и стало на пут овој недозвољеној и штетној пропаганди и агитацији препоручујем вам да издате упутства и наређења за најстроже законске мере".

Колико је све шокирало Немце, доказује посета државног саветника Турнера, који се упутио у Војводину само како би видео "оригинале ових докумената". И Драгиша Цветковић опет је видео шансу да "оцинкари" Стојадиновића, ваљда престрављен могућношћу да се овај врати на власт. Цветковић је тражио састанак с немачким министром спољних послова, како би му открио једну "велику тајну", тј. да је "Милан Стојадиновић с грофом Ћаном планирао један италијанско-југословенски савез против Немачке".

Гестапо коначно добија сведочење Павла Буњевића "да је Стојадиновић био високи функционер масонерије".

- Буњевић каже да је са др Хазаном (шефом масона у Нишу који је био и руководилац Интелиxенс сервиса) сарађивао и др Милан Стојадиновић. Буњевић претпоставља да је и Стојадиновић радио за енглеску обавештајну службу - каже се у документу Гестапа.

На крају, Немци тврде да је "Стојадиновић био јеврејски човек и енглески шпијун". У једном непотписаном документу у архиви Гестапа, стоји како је "Стојадиновић само приводно био присталица тоталитаризма и држава у којима је постојао овакав режим, а стварно је правио трговачке и финансијске послове преко Јевреја, као представника западног капитализма, пошто је и он сам хтео да влада Југославијом преко великих капитала, чији би власник био".

- НАЈЧВРШЋЕ везе др Милана Стојадиновић биле су с Јеврејима - пише у документу Гестапа. - С положаја начелника министарства финансија почео је да хвата прве везе с Јеврејима, помоћу којих је касније доведен за директора "Лондонске банке" у Београду. Та банка је била само привидно у рукама Јевреја, а, у ствари, веома значајно седиште енглеске тајне службе за Подунавље и Балкан.

За време чланства у управи ове банке, др Стојадиновић се упознао с два најталентованија агента енглеског Интелиxенс сервиса Јулијусом Ханауом и Добривојем Стошовићем. С овом двојицом енглеских агената он је везан многим пословним и политичким тајнама.

Јулијус Ханау касније се силно се обогатио бавећи се разним пословима и постао је шеф енглеске обавештајне службе у Југославији, а др Стојадиновић је Стошовића увео у политику и поставио га, чак, за министра у својој влади. Када је постао министар финансија, прва брига му је била да присвоји картеле бензина, шпиритуса и квасца. Ту почиње завођење великих заштитних царина за оне индустрије које су организоване у овим картелима и скакање цена овим артиклима, квасцу од 6 на 32 динара по килограму, бензину, петролеуму и нафти од 0,50 и 0,80 на 8,10, па и 12 динара по килограму.

Од тада датира његова веза с Јеврејином Вокером из "Стандард оил компанија" и Јеврејином Артуром Марићем и осталим Јеврејима из "Шел групе". Они су др Стојадиновића у два маха водили у Америку, где је ступио у везу с америчким ротаријанцима.

Да је којом несрећом била дата пуна власт др Стојадиновићу он би је одмах искористио за своје циљеве, за стицање што већег материјалног богатства и прављење што већих послова и финансијских трансакција. Његов програм је: владање народом помоћу огромног капитала који би били приватно власништво свог идејног вође.

ПАШИЋЕВО ПИСМО

У АРХИВИ Гестапа налази се и један документ који показује Стојадиновићеве везе с Радетом Пашићем (сином Николе Пашића), којег немачка тајна полиција назива "највећим корупционашем и једном од најтамнијих фигура пређашњег београдског Ситија, спремног за сваку подвалу, па и отворену превару".

У обилној документацији налази се и оригинал Пашићевог писма:

"Г. М. Стојадиновићу,
председнику владе и министру иностраних дела
Поштовани г. председниче,
Потврђујем Вам овим да ја од Вас немам више никаква потраживања. Према томе ја Вам изјављујем да ми ништа не дугујете нити да од Вас ма што потражујем.
24. 11. 1937,
Ваш,
Раде Пашић."

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

(Фељтон објављујемо уз дозволу Вечерњих новости.)

Мапа сајта
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.